Kako da postanem divergentni mislilac?
Pre nekoliko godina, naišla sam na pojam divergentnog mišljenja. Reč je o misaonom procesu tokom kojeg uspevamo da sagledamo neki problem ili zadatak iz raznih perspektiva i da za njega pronađemo više mogućih, katkad vrlo neobičnih rešenja. Sam termin se obično može povezati s onom čuvenom “think outside the box” frazom i, uopšte, sa kreativnošću.
Hajde da pogledamo jedan zadatak kojeg sam se setila kada sam čitala o ovom, nespecifičnom načinu razmišljanja:
Povežite svih 9 tačaka pravim linijama u četiri poteza, bez podizanja olovke s papira.
Moj prvi pokušaj izgledao je ovako:
 |
| ups, 5 linija! |
Još nekoliko puta sam prstom išla po papiru i zamišljala moguća rešenja, ali bezuspešno. Međutim, kada su mi rekli, “moraš malo drugačije da razmišljaš”, taj savet za mene kao da je bio signal da “aktiviram” svoje divergentno mišljenje.
Dakle, kada sam izašla izvan granica zamišljenog kvadrata (think outside the square!), rešenje mi se samo ukazalo (i da, osećaj je bio neprocenjiv!).
A šta je konvergentno mišljenje?
Ako postoji divergentno, logično je da postoji i konvergentno mišljenje. Konvergentno mišljenje podrazumeva krajnje logičan način razmišljanja, kod kojeg sve “konvergira” tj. teži jednom jedinom ispravnom odgovoru ili zaključku. Ovaj način mišljenja treniramo u školi, i to najčešće nauštrb divergentnog mišljenja. Zanimljivo je da upravo deca imaju visoku sposobnost divergentnog mišljenja, ali da, vremenom, kako shvatamo (najčešće nesvesno) da se od nas očekuje da damo samo jedan odgovor na pitanje (onaj u ključu), ta sposobnost opada.
U redu, ovo što sam prethodno napisala ne znači da je konvergentno mišljenje loše. Naprotiv, zamislite da pripremate neki proračun i da sa istim podacima na kraju dobijate različite rezultate. U određenim oblastima (naročito kada su nauke u pitanju) preciznost je od ključne važnosti, ali, s druge strane, ne treba zaboraviti da nekada do jedinog ispravnog rešenja možemo doći na više mogućih načina (e, to je divergentno mišljenje)!
Uticaj šetnje na divergentno mišljenje
Videli smo na zadatku sa tačkama tj. kvadratom da je u nekim slučajevima (npr. when all else fails) potrebno pribeći divergentnom načinu razmišljanja. Kako možemo povećati šanse da pronađemo alternativno ili jednostavno bolje rešenje? Verovali ili ne, naučnici sa Stenforda su utvrdili da hodanje (!) poboljšava divergentno mišljenje. Nije bitno da li hodate oko stola, napolju ili na pokretnoj traci, ako želite da poboljšate kreativnost i do 60%, ustanite sa stolice, kauča, kreveta, i hodajte!
Ova “tehnika” zaista deluje - zapravo, primenjivala sam je nesvesno, godinama (a da nisam ni znala za divergentno mišljenje i istraživanje sa Stenforda). Jednostavno bih tokom preslišavanja (pred ispit najčešće) ili uvežbavanja prezentacije hodala po sobi ili bar stajala. Ovakav način pripreme kod mene efikasno poboljšava brzinu razmišljanja i učenja, a, na posletku, daje i dobre rezultate. Isto tako, nedavno sam primetila da dosta novih ideja dobijam upravo dok hodam, tačnije - dok šetam psa, a zanimljivo je da sam se ove činjenice setila danas, dok sam bila u šetnji s kucom. :)
Kako se još može podstaći divergentno mišljenje?
Kada sam pročitala zaključke istraživanja sa Stenforda, zapitala sam se šta još možemo učiniti da bismo poboljšali divergentno mišljenje. Ispostavilo se da bi pisanje nedominantnom rukom moglo da pomogne u ovom poduhvatu. Tom prilikom sam se odlučila da svakog dana vežbam pisanje levom rukom tokom nekih 15-20 minuta i da npr. perem zube držeći četkicu levom rukom, otvaram/zatvaram vrata levom rukom i slično. Nažalost, koliko se sećam, tada nisam uspela da istrajem u tom svom naumu više od nekih nedelju dana. Sada se ponovo vraćam ovoj ideji, i planiram da za neke od sledećih tekstova istražim i napišem nešto više o moždanim hemisferama, navici korišćenja nedominantne ruke i njenim mogućim efektima na divergentno mišljenje i ostale misaone procese.
Za kraj ću sa vama podeliti i vežbu sa sajta artworkarchive.com, koju je inače osmislio izvesni Dž. P. Gilford davne 1967. i čiji je cilj upravo trening divergentnog mišljenja.
Imate dva minuta da smislite razne moguće upotrebe nekih svakodnevnih objekata.
Ova tehnika se često naziva paper-clip test (ili: spajalica test), te su članovi tima sa pomenutog sajta za 2 minuta istestirali timsko divergentno mišljenje smišljajući različite upotrebe za spajalicu. Došli su do sledećih ideja: zamena za rajsferšlus, minđuša u obliku srca, alatka za bušenje ušiju (o ne :( ), kalauz, prsten, udica, držač za fotografiju, alatka za resetovanje rutera, “agresivna” čačkalica, nešto čime mogu da bockam kolegu, ukosnica, itd.
A vi? Da li ste već čuli za pojam divergentnog mišljenja? Da li ste pokušali da kod sebe podstaknete ovaj vid mišljenja nekom od konpomenutih tehnika? Kako vi podstičete kreativnost?
1 comments
Свака част на тексту!
ReplyDeleteУвек волим да прочитам добар текст на ову тему...
Гледајући око себе укалупљеномислеће људе, мој дивергентни начин размишљања и расуђивања, изгледа ми као СУПЕРМОЋ 😉
Велики поздрав!